Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, na či­jem je če­lu Ke­mal Pu­ri­šić (BS), uma­nji­lo je u pro­sje­ku za pet eura na­kna­de maj­ka­ma sa tro­je i vi­še dje­ce, za­ki­nuv­ši ta­ko ko­ri­sni­ce za oko 110.000 eura. Ova­kav čin sa­go­vor­ni­ce „Da­na” ocje­nju­ju sram­nim i skan­da­lo­znim, po­go­to­vo ima­ju­ći u vi­du da je amand­ma­nom De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) one­mo­gu­će­no da pri­vre­me­no pri­ma­nje ima­ju že­ne ko­je su pri­je na­pu­šta­nja rad­nog od­no­sa ima­le ugo­vor o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me. Po no­vom Za­ko­nu o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da, ko­jim se na­kna­de uki­da­ju, pra­vo na pri­vre­me­nu na­kna­du od mak­si­mal­no pet go­di­na ima­ju sa­mo že­ne ko­je su ra­di­le na neo­d­re­đe­no vri­je­me.
Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja ni­je oba­vi­je­sti­lo ko­ri­sni­ce o raz­lo­gu uma­nje­nja na­kna­da za pet eura, a u iz­ja­vi za „Dan” iz tog re­so­ra ka­žu da su pri­ma­nja sma­nje­na jer je za­kon stu­pio na sna­gu 30. ju­na, pa im taj dan ni­je ušao u ob­ra­čun. Tvr­de da će maj­ka­ma ko­je na­sta­ve da ostva­ru­ju ne­ko pri­ma­nje iz bu­dže­ta taj iz­nos bi­ti na­dok­na­đen.
Ipak, u su­šti­ni bez ika­kvog pri­ma­nja osta­je naj­ma­nje 13.000 že­na, ta­ko da je mi­ni­star­stvo opet na do­bit­ku.
Že­ne ko­je su bi­le na evi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih i po tom osno­vu do­bi­ja­le na­dok­na­de, na dan pre­u­zi­ma­nja če­ka sa­zna­le su da su do­bi­le uma­nje­no pri­ma­nje. Na če­ku je umje­sto 145 eura i 95 cen­ti bio 141 euro i osam cen­ti. Že­ne ko­je su do­bi­ja­le na­kna­du po osno­vu rad­nog sta­ža umje­sto 267 eura, do­bi­le su 258 eura. „Dan” je imao uvid u če­ko­ve.
Me­đu­tim, kao i u mno­gim dru­gim pri­li­ka­ma, mno­ge maj­ke su od­bi­le da jav­no ko­men­ta­ri­šu uma­nje­nje na­kna­de, jer se pla­še da na­kon gu­blje­nja na­kna­da i vra­ća­nja na bi­ro, uko­li­ko se bu­du bu­ni­le, ni­ka­da ne­će do­ći do za­po­sle­nja. U ta­kvim okol­no­sti­ma mo­gli smo je­di­no da ču­je­mo ko­men­ta­re.
– Vla­di i đa­vo­lu tih pet eura, pa nek di­je­le za­jed­no. Kao da će ih pet eura osi­ro­ma­ši­ti ili obo­ga­ti­ti – ka­za­la je jed­na od maj­ki iz Plje­va­lja.
Ipak od po­je­di­nih maj­ki smo do­zna­li da ih je od­bi­je­nih pet eura po­seb­no po­vri­ji­di­lo, jer se ra­di o po­sled­njoj na­dok­na­di ko­ja se is­pla­ću­je.
– Ne­će me pet eura osi­ro­ma­ši­ti, ali se ne­ka­ko osje­ćam po­vri­je­đe­no. Pro­sto mi je kri­vo što se ova­ko ne­što de­si­lo – ka­za­la nam je Sta­ni­ca So­ko­vić ko­ja je pri­sta­la i da nam po­ka­že uplat­ni­ce o pri­mlje­nim na­kna­da­ma.
Ako bi se gle­da­lo po iz­no­su od pet eura, maj­ke i ni­je­su ošte­će­ne u ne­kom ve­ćem iz­no­su, ali ako se po­gle­da da je 22.000 že­na ošte­će­no, on­da su maj­ke ukup­no ošte­će­ne za oko 110.000 eura, što sva­ka­ko ni­je ma­li iz­nos.
Pred­sjed­ni­ca ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra maj­ki ko­ri­sni­ca na­dok­na­de Želj­ka Sav­ko­vić ka­že da je nje­na na­kna­da za maj bi­la 267 eura, dok je za jun pri­mi­la 258 eura. Ona is­ti­če da vla­di­ni po­te­zi od 9. ja­nu­a­ra 2017. go­di­ne ne za­slu­žu­ju ni­ka­kav ko­men­tar, pa ni ovaj po­sled­nji, jer je to po­sta­lo i su­vi­šno.
– Mno­go pu­ta smo re­kli da Vla­da po­stu­pa sram­no pre­ma maj­ka­ma, ovaj po­sled­nji po­tez, za­ki­da­nje za pet eura, sa­mo je po­tvr­da to­ga. Za­i­sta je ne­pri­hva­tlji­vo da se ova­ko po­na­ša­ju pre­ma že­na­ma, tih pet eura ni­su od zna­ča­ja, ali po­ka­zu­je do ko­je mje­re su sprem­ni da idu i da za­ki­da­ju svoj na­rod. Sa pet eura se ni­šta ne mo­že ura­di­ti, ali je pro­blem u stvar­nom či­nu, ko­jim po­ni­ža­va­ju se­be, a ne nas ko­ri­sni­ce na­dok­na­da. Od­u­zi­ma­nje jed­nog cen­ta od maj­ki ne­pri­hva­tlji­vo je i sram­no, a ne tih pet eura. Ne­go, da­ko nam dr­ža­va pre­ži­vi – ka­že Sav­ko­vi­će­va.
M.S. - B. Je.


Za­kon o ra­du kr­šen

Želj­ka Sav­ko­vić je osu­di­la i amand­man DPS-a ko­jim su bez pri­vre­me­ne na­kna­de osta­le že­ne ko­je su ra­di­le na od­re­đe­no vri­je­me.
– Sva­ka maj­ka ko­ja je ostva­ri­la pra­vo na na­dok­na­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce mo­ra­la je ima­ti 15 ili 25 go­di­na rad­nog sta­ža. Ne­ve­za­no za to da li su bi­le na od­re­đe­no ili neo­d­re­đe­no. Ipak, pro­blem je što je Za­ko­nom o ra­du iz 2011. pro­pi­sa­no da rad­nik ko­ji je ra­dio dvi­je go­di­ne kod istog po­slo­dav­ca mo­ra da do­bi­je stal­ni ugo­vor o ra­du. To što mi sa­da ima­mo že­ne ko­je su de­ce­ni­ju i po, i vi­še ra­di­le na od­re­đe­no sa­mo je po­ka­za­telj ko­li­ko se kr­ši za­kon, a dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je žmu­re na to. Ni­su bi­li rev­no­sni da za­šti­te pra­va rad­ni­ka, ali je­su ka­da tre­ba ne­što na­ro­du od­u­ze­ti – is­ti­če Sav­ko­vi­će­va.